30. 01. 1984, POZITIVNA GEOGRAFIJA

Pozitivna geografija je nastala u ulici Kosovskoj br.3 gde je Bajaga iznajmio stan, i u Studiju 5. Snimana je u novembru i decembru 1983. godine, a na ploči su, osim Bajage, radili i Bata Kovač, Krle iz Generacije 5, Neša Japanac, Vlajko Golubović, Rade Radivojević i drugi. Ploča je izašla 30. januara 1984. godine u izdanju PGP - RTB-a i sadrži jedadaest pesama.

Zanimljivost vezana za ovu ploču je da je Bajaga većinu pesama sa ovoga albuma prvo ponudio Bori Đorđeviću za novu ploču Riblje Čorbe, jer je u to vreme još zvanično bio njihov član, ali Bora ih je odbio sve osim Kad Hodaš, koju je Bajaga kasnije snimio u koncertnoj verziji.

Berlin

Moj cale je hteo pešaka do Berlina,
da uhvati licno Adolfa za uši, 
a kada je stigao negde do Beca,
vec su ga prestigli Ameri i Rusi. 

Te zime je bilo vruce u Berlinu,
na nebu je pisalo B-52
i veliki buketi od usijanog gvoždja, 
su padali na krovove 
k'o grozdovi od groždja

Na Berlin, 
nisam mislio na Berlin,
ja sam mislio na Berlin
sa Berlincima. 


Kosooka

Svilena buba, žad i čaplje.
Monsun je nebo koje kaplje.
Vijetnam i Kampucija.
Svi citaju Konfucija.
Ulice blatnjave u uske.
Jedemo pirinac bez ljuske.
Ulice blatnjave i uske.
Volimo pirinac bez ljuske.

Kosooka povedi me
na krilima od zmaja.
Kosooka položi me
na cvetove od caja. 


Marlena

Marlena ima ljubicaste cipele,
Marlena nosi ružicaste carape,
Marlena ima rok-en-roll u nogama,
i sitnije probleme s' lakim drogama. 

Marlena ima slike ispod temema, 
Marlena nikad, nikad nema vremena, 
Marlena ima rok-en-roll u nogama, 
i bele zube oštre kao ajkula. 

Marlena 
kotrljaj se kao stena, 
osecam te ispod vena,
baš te osecam.  

Marlena 
od cipela do ramena,
osecam te ispod vena, 
baš te osecam. 


Papaline

Voljeo sam te pored placaone,
u daljini cula su se zvona koja zvone.
Voljeo sam te jedne noci hladne,
sve su pesme ljubavne ljigave i gadne.

Voleo si me pored placaone,
u daljini cula su se zvona koja zvone.
Voleo si me jedne noci hladne,
uz pesme ljubavne, bezvezne i gadne.

Nema više one stare placaone, 
ne cuju se u daljini zvona kaj zvone.
Nema više sira, nema kruha vina,
nema više naših malih papalina. 
Nema više one stare placaone, 
ne cuju se u daljini zvona koja zvone.
Nema više sira nema panje, vina,
nema više naših malih papalina.

Nema, nema, nema, više
malih papalina
Nema, nema, nema više
malih papalina

Nema više naših malih papalina,
i naših pipica kaj su trcale po dvorištu,
i zobale zrnevlje.
Niceg nema!


Pustite me, druže

Ponoc je prošla vec odavno 
mene hvata san.
Umoran idem ulicom praznom
gledam svice dan.
Neko vice: Cupavac stani!
Licnu kartu, cupavac stani! 

Jeli cupavac jesi ti normalan?!
Znaš li koje je doba noci!?!
Ko te pušta s takvom kosom?!
sad ceš sa mnom mirno poci

Ma, pustite me, druže! 

Nemaš nikakvu važecu potvrdu,
prijavu stana, legitimaciju,
taksenu marku i krštenicu.
Ti zezaš celu administraciju. 

Ma, pustite me, druže! 

Hajde, momak, sedaj u kola
nemoj da upotrebim ovu palicu.
Ko se normalan šeta nocu?! 
Vidi ti njega nece u "maricu".

Ma, pustite me, druže! 

Ili si pijan, ili si blesav,
ili možda nešto jos" gore?!
šta me gledaš, zavrni rukave!
Kod mene ne pale nikakve fore.

Ma, pustite me, druže!

Dežurni, ovog ostavi ovde
nek' malo ohladi tu svoju glavu.
Ako se buni ti ga pritegni
znaš da su oni uvek u pravu.  

Ma, pustite me, druže! 


Tekila gerila

Ovo je pesma o Huanu, 
momku koji je imao stila 
kada je živeo negde dole 
severno-južno od Brazila. 

Ni Markes ni Kastaneda,
nisu znali Huanita,
ali su culi da mu je deda
video licno Meskalita. 

Huan je voleo Mariju-Anu, 
prelepu rozu iz Makonda. 
Ona je bila zarobljenik, 
odvratnog generala La.  

Huan je drmnuo tekilu, 
Huan je skupio gerilu, 
Huan je pucao u stilu
RA-TA-RA-TA-RA.  

tekila-gerila 

Tekli su krv, voda i žuc,
Huan sklon revoltu i buntu,
žestok je napravio puc, 
srušio celu vojnu huntu.
 
Pa je oženio Mariju-Anu, 
prelepu rozu iz Makonda, 
svašta su imali u planu, 
ja ne znam šta je bilo onda. 
 
Znam da se kao sedi starac, 
pored svoje Marije-Ane, 
setio kako je kao klinac, 
imao strašno burne dane. 

Kako je drmnuo tekilu, 
kako je skupio gerilu, 
kako je pucao u stilu, 
RA-TA-RA-TA-RA. 

Tekila-gerila


Limene trube

Ljubim te nije najbolje
Na nebu strašno znamenje. 
Ljubim te bolje ne može.
Maršira teško kamenje.

Ja stojim, gledam, ne shvatam.
I gubim koncentraciju.
Misli mi beže, nestaju, 
idu u emigraciju. 

Limene trube duvaju, 
ne volim vojnu muziku. 

Pa brišem ruž sa usana.
I brišem znoj sa dlanova.
Ne izlazite nikuda,
iz zakljucanih stanova.

Ljudi beže, ljudi beže,
ljudi beže, ljudi odlaze. 
Ljudi beže, ljudi beže,
ljudi beže, ljudi odlaze. 

Limene trube duvaju,
ne volim vojnu muziku.


Mali slonovi 

Sasvim prazna livada. 
Spava južna Azija,
a na pustoj livadi,
igraju mali slonovi.

Bole ih mali donovi
igraju mali slonovi,
 itavu noc. 

Azijske lepe devojke, 
cešljaju svoje uvojke.
 Kad na pustoj livadi
igraju mali slonovi.

Azijske lepe devojke
cešljaju svoje uvojke, 
citavu noc. 

Cuju se bubnjevi i zurle, 
visoko podigli su surle.
Svuda od Cejlona do Burme
padaju kokosi i urme.

Njihove majke slonice, 
mole svoje bogove,
da za male slonove
naprave nove donove.

Njihove majke slonice 
mole svoje bogove, 
citavu noc. 

Cuju se bubnjevi i zurle, 
visoko podigli su surle.
Svuda od Cejlona do Burme
padaju kokosi i urme. 


Poljubi me  

Mesec je mlad, a noc je vrela. 
Padaju zvezde padalice. 
A meni kaplje znoj sa cela. 
Mrak je i ne vidim ti lice.  

Dole pod nama cuje se kako
škripe tockovi nocnih šofera.
A ja te volim u mrklom mraku,
na zadnjem spratu solitera.

Poljubi me, dotakni me usnama,
Sa usnama k'o zgaženim trešnjama. 

Mesec je mlad, a noce je vrela.
Zvezde se roje iznad glave.
Vece miriše na pozno leto,
a ti na retke poljske trave.

Ponekad kada blesne svetlo,
velike neonske reklame,
ugledam tvoje macije oci
kako me miluju iz tame.

Poljubi me, dotakni me usnama.
Sa usnama ko zgaženim trešnjama. 


Tamara

Ispred teatra Baljšoj,
ja sam te cekao satima. 
Tvoj verni hrt Berzoi,
je lajao pred vratima.

 Na minus dvadeset i šest, 
Moskva je tonula u san.
Ja sam se topio k'o sneg,
kada ga staviš na dlan. 

Tamara,
cekanje me strašno zamara.
 Bele noci vetar šamara, 
a tebe nema. 

Tamara,
nikad nije bilo tužnije,
da samo samo malo južnije, 
negde dole južno. 

A ja sam bio strašno Cool,
i nisam padao na fore.
Da li je tako bilo hladno,
i mornarima sa Aurore.

Mada si bila lepša od Neve, 
i raskošnija od Jermitaža, 
ne bi te cek'o ni Žil Berbeko,
to bi za njega bila blamaža. 

Tamara,
cekanje me strašno zamara.
Bele noci vetar šamara,
a tebe nema.

Tamara, 
nikad nije bilo tužnije,
da samo samo malo južnije,
negde dole južno. 


Znam čoveka

Znam coveka, 
stanovao je tu odmah iza, 
mucila ga apstinentska kriza,
mucila ga danima. 

On mi je rekao 
da se susreo sa samim Bogom. 
Da je u grobu s jednom nogom,
da sa sobom ne prica.

Covek se mucio,
covek je non-stop mislio na belo. 
I ne zato što mu se htelo,
niti što je voleo. 

Imao je male zenke, 
bledu facu, ružno lice. 
Patio je od hronicne 
ne-ne-ne-nesanice.  

Znam coveka,
on je pokušao da se skine. 
Ali je teško sa visine,
da se spustiš bezbolno. 

Još mi je rekao
da je sanjao nekakve vrane,
koje su graktale sa grane.
Koje su mu pricale. 

Da je on gotov,
da je samo pola ljudskog bica.
Da je jedan od slabica.
Od ulicnih kerova.

Imao je male zenke,
bledu facu, ružno lice. 
Patio je od hronicne
ne-ne-ne-nesanice.